Dijagnoza: Konzumerizam

Već dugo vremena gledamo kako se tržišta urušavaju, kako raste značaj ‘brendova’ i kako svesna bića postaju njihove žrtve. Svedoci smo ubrzane globalizacije, ultrasoničnog širenja informacija (i dezinformacija) pa to nije toliko čudno. Čudno je to što su ljudi prestali da razmišljaju svojim glavama.  

Koliko su stvari daleko otišle, postalo nam je jasno onog trenutka kada su ljudi počeli masovno da nas pitaju da im preporučimo neke od proizvoda stranih kompanija. Jasno je da smo se vremenom, na neki način, na ovim prostorima, nametnuli kao autoritet u ovoj oblasti kroz mnoge edukativne tekstove sa našeg bloga i evidentno je neko naše iskustvo u kozmetičkoj industriji. Ipak, da stvari mogu da odu toliko daleko i da neki ‘hajpovi’ mogu da budu toliko nezadrživi, nismo mogli ni da sanjamo. 

Tolika želja da se dodje do nečega što nije sa ovih prostora, bez ikakvih saznanja o kvalitetu i poreklu proizvoda, samo na osnovu jake marketinške kampanje, zaista je zadivljujuća. Dovoljno smo svesni snage svake vrste advertajzinga, ali tolika fascinacija stranim brendovima nam je potpuno nejasna i nelogična. 

U ovom tekstu nam nije namera da reklamiramo naš brend i naše proizvode, niti da promovišemo bilo kakve velikosrpske vrednosti. Namera nam je da u potpunosti ogolimo industriju, da prikažemo čitaocima i korisnicima sve činjenice i da svakoga pustimo da sam izabere. Bez laži, bez prevare, bez zabluda i skrivenih namera, upravo onako kako od prvog dana nastupamo.

Cilj ovog teksta je da: 

• edukujemo čitaoce kako da razlikuju kvalitetan proizvod od običnog djubreta
• ukažemo na to kako da kao potrošači ne nasedate na trikove velikih brendova 
• pokušamo da objasnimo zbog čega ćemo uvek davati prednost preparatima domaće proizvodnje u odnosu na one iz inostranstva (a to domaće uopšte ne mora biti Mojo Beard)

I da odmah rasčistimo - ako samo za trenutak pomislite da nešto nije u redu i da vam nešto nije po volji, molimo vas, idite ! Idite odmah, ne zadržavajte se i nemojte se vraćati. I svoja ubedjenja ponesite sa sobom! Sa druge strane, ako ste spremni da saslušate i budete otvoreni za neka nova gledišta, pokušajte da ovaj tekst pročitate do kraja pa onda sami procenite o čemu se radi.

Takodje je bitno da odmah u startu naglasimo da se celokupna priča odnosi na mušku prirodnu kozmetiku, sa akcentom na kozmetiku za negu brade; ženska kozmetika ima svoje probleme i noćne more pa se njom nećemo baviti. Napominjemo i da svuda postoji nekolicina fantastičnih izuzetaka i da su u daljem tekstu opisi generalnog stanja na pomenutim tržištima. 

Kako to rade preko bare?

Jedan od najvećih problema u nerazvijenim i slabije razvijenim zemljama je taj što stanovnici imaju osećaj niže vrednosti i duboko veruju da su inostrani proizvodi bolji od domaćih. Na žalost, to je u većini slučajeva tačno. Ipak, u nekim industrijama je to samo mit i pop kultura je izdominirala i učinila svoje. Jedna od tih industrija je proizvodnja kozmetike.

Najpopularniji proizvodjači kozmetike, naročito one muške, su iz Amerike i Kanade. Posebno kada su u pitanju proizvodi za bradu. Ono što smo naučili u filmovima je da je Američka FDA (Food and Drug Administration), koja je, izmedju ostalog, nadležna i za ove proizvode, jako rigorozna i obavlja strogu kontrolu nad kozmetičkim preparatima. Regulaciono telo u Kanadi je još strožije i upravo iz te zemlje stižu najjači proizvodjači proizvoda za bradu.

Bulshit, što bi isti ti Ameri i Kanadjani rekli. 

Prava istina je da su njihovi propisi toliko tanki, da im je dozvoljeno da kozmetičke proizvode bukvalno mešaju u kojekakvim skladištima i hangarima, bez ikakvog ili sa vrlo malo nadzora, dok je kontrola sastojaka tek posebna priča. Kontrole kvaliteta i laboratorijske analize skoro da uopšte ne postoje i bukvalno svaka džudža u svojoj garaži može da umiksuje nešto, spakuje u kutije i flašice, okači na sajt ili Amazon i nazove se kozmetičkim brendom. 

Registrovanje proizvoda se obavlja putem online formulara u roku od 5 minuta i tu se sva priča završava.

Ništa od ovoga vam ne pričamo napamet, jer imamo dosta dobrih prijatelja na tom kontinetu koji se bave ovim poslovima, a uz vrlo malo truda, možete i sami pronaći sasvim dovoljno primera koji potvrdjuju ovu priču.

Dakle to je Amerika. Zemlja koja decenijama truje sopstvene gradjane plastikom, hemikalijama, nepotrebnim lekovima i raznim drugim otrovima. Pa šta mislite koliko im je onda stalo do ostatka sveta. Jedino što je njima bitno je $$$

Tržište Severne Amerike obuhvata oko 400 miliona ljudi što je za svaki biznis i više nego dovoljno da se još u ranoj fazi dobro tržišno pozicionira i počne da ubira značajne prihode. To brednovima obezbedjuje sredstva koja ne ulažu u razvoj i unapredjenje proizvoda, već skoro uvek prvo u marketing. Ta neverovatna želja da se brzo dodje do što većeg novca remeti listu prioriteta i svrstava njihove proizvode na jako niske grane kada je kvalitet u pitanju. 

Sa druge strane, skoro uvek ćete videti vrhunski dizajn ambalaže i njihovih prodajnih sajtova, jaku priču koja se dešava oko samog brenda i jako kvalitetan i skup sadržaj u kampanjama i na društvenim mrežama.

Kod nas postoji jedna izreka za to - Spolja gladac a iznutra jadac!

U prilog tome ide i činjenica da su se skoro sve njihove kompanije povukle sa Evropskog tržišta u poslednjih nekoliko godina. To nas dovodi i do situacije u Evropi.

Insieme, unite, unite, Europe!

Bez ikakvih dilema, Evropsko tržište kozmetike je najuredjenije u svetu. Ukoliko želite da prodajete kozmetičke proizvode na teritoriji EU, neophodno je da svaki proizvod bude registrovan u centralnom registru kozmetičkih proizvoda (CPNP - Cosmetic Products Notification Portal) u skladu sa pravilima  European Cosmetics Regulation (EC n°1223/2009). 

Ukratko, sam upis u registar nije komplikovan ali su analize proizvoda, koje je prethodno neophodno obaviti, jako komplikovane i skupe i koštaju izmedju 1000 i 1800 eura po proizvodu. 

Za proizvodjače van EU koji žele da prodaju kozmetiku na teritoriji unije, neophodno je da, pored svega navedenog, imaju i svog registrovanog predstavnika / zastupnika (što je najčešće agencija koja obavlja proces upisa u registar i posreduje u dobijanju dozvola nakon dostavljanja rezultata potrebnih analiza), kao i da budu svesni činjenice da je za svaku zemlju u kojoj je planirana distribucija, neophodno dodatno prilagodjavanje u skladu sa lokalnim zakonima (EU ima 24 oficijelna jezika i za svaku zemlju treba prilagoditi ambalažu i deklaracije).

Interesantno je da su skoro sva ova pravila uspostavljena zbog neverovatnog broja loših kozmetičkih proizvoda koji su u zemlje EU stizali iz Turske (o čemu ćemo malo kasnije) i pogadjate, Amerike.

Ova praksa je dovela da Evropski proizvodjači danas imaju najkvalitetnije proizvode, koji se proizvode po najvišim standardima i procedurama i od najfinijih i najkvalitetnijih sirovina.

Da li to znači da su proizvodi iz EU najbolji? Ne, nikako. 

Ako kupite proizvode za bradu u nekoj od zemalja EU, verovatno ćete kupiti solidnu stvar. Ne mora da znači, ali ste barem sigurni da vas niko neće prevariti i da ćete dobiti apsolutno sve što ste platili i što vam je rečeno da dobijate. Takodje, budite sigurni da će vas to iskustvo koštati PAPRENO!

Sa druge strane, ako odete recimo u DM, sa idejom da kupite ‘Nemački kvalitetan proizvod’, verovatno ćete napraviti tragičan promašaj. To je ona pogrešna percepcija o kojoj smo malopre govorili a po kojoj lako zaključimo da je nešto što je Nemačko vrhunsko (Nemačku navodimo kao primer, može biti bilo koja zemlja porekla iz EU). 

Lako zaboravljamo na meso i mesne preradjevine koje Nemci neće da daju ni svojim životinjama a koje se za skupe pare prodaje po našim marketima. Isto je sa nameštajem, sa auto delovima, sa garderobom i sa svim škartom koji nije dovoljno dobar za njihovo tržište, pa završava na našem. 

Svima bi trebalo da bude jasno da je tamo konkurencija surovo jaka i da neki Evropljanin čija firma već dugo radi,  ali više nije konkurentna na tom tržištu, sigurno neće staviti ključ u bravu. Naročito ako se zna da postoje toliko tržišta, poput našeg, gde će njihova roba biti dočekana kao DeLuxe! Tužno je samo što mi tu robu lošijeg kvaliteta ovde plaćamo skoro isto kao što državljanin EU plaća robu visokog kvaliteta tamo. 

Zaključak je ponovo surov. EU štiti svoje gradjane, svi ostali mogu da crknu. Vrednosti koje propagiraju unutar granica EU nisu primenjive na ostatak sveta, ili bar na one koje oni ne smatraju dostojnima. Već vidjeno licemerje.

Bliski, srednji i daleki istok (bez Pavlovića)

Tursku smo već pominjali u lošem kontekstu. Ako postoji samo jedan savet u vezi sa kupovinom i korišćenjem kozmetike koji možete da prihvatite, neka to bude ovaj - Izbegavajte Tursku Kozmetiku!!!  To je isto kao da ste poručili ulje za bradu sa Ali Express-a. Možda i gore! Potpuno odsustvo zakona i regulativa upareno sa željom da se brzo zaradi, uz neverovatne geolokacijske prednosti da se falš roba brzo i lako distribuira, stavlja Tursku na prvo mesto nepoželjnih proizvodjača kozmetike, verovatno i ispred Kine. Postoji kod njih, kao i svuda u svetu, kvalitet, ali je on namenjen užem auditorijumu. Kod nas taj kvalitet nećete pronaći.

 

Pri pomenu Kine, mnogima je verovatno čudno kako su se oni našli u ovom društvu. Poznato je da Azijska lepota mnogo duguje prirodnim kozmetičkim preparatima i tretmanima koji se vekovima koriste. To je apsolutno tačno, ali se to, na žalost, više  odnosi na žensku kozmetiku i to je nešto što je samo njima dostupno. Žene iz Azije ljubomorno čuvaju svoje trikove i vrlo nerado odaju tajne svoje lepote zapadnjacima. 

Takodje, lako je generalizovati stvari i zaboraviti na Japan, Južnu Koreju, Tajland i mnoge druge zemlje sa vekovnom tradicijom korišćenja prirodnih sastojaka za higijenu i negu lica, tela i kose.

Loši preparati iz najmnogoljudnije zemlje sveta su, sa druge strane, proizvod uticaja globalizacije, uticaja tržišta i velike potražnje za što jeftinijim proizvodima. A ko drugi osim Kine može da ponudi nešto u ogromnim količinama po nekoj smešnoj ceni?

 

Bez obzira na drevna iskustva koja imaju u proizvodnji kozmetike, ne bismo se usudili da preporučimo neke od brendova sa ovih prostora, osim ukoliko ne bismo došli do nekih novih saznanja i garancija kvaliteta. Konfučije i samurajska trouglasta bradica ostaju samo pojam sa crteža do daljnjeg. 

Ostatak sveta i polusveta

Ovde prvobitno moramo da pomenemo Skandinavske zemlje. Oni su veoma dobri u proizvodnji kozmetike za muškarce, imali su neke odlične brendove, ali nekako nisu uspeli da dostignu svetsku slavu. Dozvolili su da im stranci oduzmu Vikinge i naprave brendove od toga. Šta je uzrok tome, ostaje jedna velika misterija. 

Od Evrope, moramo pomenuti još i Rusiju, koja nikada nije bila nešto posebno poznata po kozmetici. U poslednjih nekoliko godina vlada ozbiljan ‘hajp’ medju Ruskim bradonjama, ali se skoro svi snabdevaju u Evropskim prodavnicama. Ruske proizvodjače preparata za bradu još nismo videli.

U Africi vlada veliko siromaštvo gde se ljudi bore da prežive pa im do kozmetike nije mnogo stalo. Oslim Maroka i Doline argana, koja je jedino mesto u svetu gde ova premoćna biljka raste, ništa drugo i nije vredno pomena. Obzirom da je pola kontinenta pod pustinjom, sasvim očekivano. 

Pre nego što predjemo na poglavlje koje će se baviti Balkanom i Srbijom, ostalo je da pomenemo Južnu Ameriku. Teško je poverovati da na ruševinama civilizacija Azteka, Inka  i Maja nije ostalo nekih moćnih kozmetičkih recepata, ali je sasvim logično da u današnje vreme za tim ne vlada neko veliko interesovanje. Prioriteti su danas drugačiji i verovatno su drevna učenja o tome preostala samo još duboko u prašumama Amazona, medju onim malobrojnim plemenima. 

Srbija i Balkan, takoreći Yugoslavia

Kada kažemo Balkan, zapravo mislimo na zemlje bivše Jugoslavije, gde je Srbija ipak jedini ozbiljan igrač.  Neki Hrvatski proizvodjači su imali neke sitne trzaje, ali je verovatno jako teško nešto napraviti na marginama Evropske Unije. 

U BiH takodje ima par pokušaja, ali to nismo u mogućnosti da komentarišemo.

A kod nas? Pa, kod nas je situacija mnogo komična, možda i tragikomična, jedna ozbiljna mućkalica - miks od svega po malo. Bez preterivanja! Ali valjda je to tako kod nas sa svime…

U Srbiji postoji 3 ili 4 proizvodjača prirodne muške kozmetike. To je okviran broj pošto su mnogi proizvodjači (kao i u drugim delatnostima) obavijeni velom tajni. Jednostavno, ima gomila onih koji svoje ‘proizvode’ mućkaju u nekoj šupi, garaži ili letnjoj kuhinji, bez registrovanja firme, plaćanja poreza, testiranja proizvoda u akreditovanim laboratorijama i što je možda i najgore - pomoću YouTube recepata!!! 

Na žalost, ni neki od ovih ‘legalnih’ nisu odmakli daleko sa recepturama, ali je tu situacija bar čista (mislimo zakonski čista a nadamo se da je i bakteriološki čista).

Tehnolog, laboratorija, proizvodni pogon po svim zakonima ove zemlje uz prilagodjavanje propisima EU…. Prava retkost.

Na tržištu su prisutni i neki white lebel proizvodi (ono kada proizvodjač uslužno proizvodi odredjene proizvode za neke druge kompanije) ali sve to je na jako niskom nivou. 

Za nas je to jako tužno jer smatramo da zdrava konkurencija uvek može da te natera da budeš bolji. Naravno da je za mnogo stvari kriva i država i atmosfera u društvu, ali je najlakše prebacivati krivicu na druge, umesto da uvek prvo krenemo od sebe i sagledamo da li smo i šta mi sami mogli uraditi bolje i drugačije.

Ali ne, to nije naš stil. Mnogo je lakše održavati se na tržištu tako što ćete da ucenjujete kupce i prijavljujete konkurenciju inspekcijama, umesto da uložite u unapredjenje proizvoda da se ne dešava da se usmrde 10 meseci pre isteka roka. Prosto, jedan kvalitetan, dugoročan biznis plan.

Ili tipično za nas, da pokrenete brend usmeren na tradiciju i onda odjednom počnete da uvozite proizvode stranih proizvodjača. Doslednost na nivou!

Ili vrhunac ‘genijalnosti’…. Istripujete se da ćete da napravite revoluciju u kozmetici i da izmislite proizvod od kojeg raste brada. Čudesni eliksir za svako nesrećno čeljade koje ima tri dlake na bradi, a želi da preko noći postane viking. Ali onda shvatite da to nije realno pa pomislite - ma nema veze, ima ovde dovoljno budala da nasednu na priču. Objavim na društvenim mrežama besmislene fotke ‘pre i posle’, reklamiram proizvode golim sisama i guzicama i rešena stvar. Najlakši način da se prosečnom Balkancu proda ideal o muškosti.  

Priča koja ne postoji ni u stripovima i crtanim filmovima!

Eto, otprilike tako izgleda naše tržište. Proizvodjači se medjusobno tuku i ne obraćaju pažnju na potrebe korisnika a kada im se obraćaju u oglasnim porukama, to izgleda nešto kao: ‘’ iskoristi akciju ćoso ćosavi, hahahaha…’’ ili ‘’požuri i kupi brate…’’, kao da je prosečan IQ publike kojoj se obraćaju 20.

Redovno računaju na ljudsku glupost i primitivizam i to očigledno prolazi. Jer kada se konstantno rugaš ljudima i prodaješ im maglu za skupe pare a prati te 100.000 njih, neko tu nije baš normalan! Očigledno je da to kod nas i dalje prolazi, šargarepa na štap i udri. Dok je ovaca biće i vune. 

Naravno, čast izuzecima. Normalan čovek će uvek prepoznati dobru ponudu i dobar brend. Za one sa malo ili bez iskustva evo nekoliko smernica. 

Kako da prepoznate kvalitetne proizvode?

Ako hoćete da koristite kvalitetne proizvode, ne morate da budete genije niti detektiv da biste otkrili šta vam je potrbno i šta je dobro. Treba samo malo da se koristite logikom i da ČITATE !!!

• Čitajte sve što možete da nadjete na sajtu. Pre svega, na sajtu proizvodjača ako ne vidite podatke od firme, adresu, kontakte, PIB i sve ostale podatke koji pružaju transparentnost i daju neku vrstu kredibiliteta, bežite odatle. To znači da se proizvodi prave bez ikakve kontrole u ko zna kakvim uslovima i tako nešto samo lud čovek može sebi da stavi na lice. 
• Čitajte etiketu. Na etiketi moraju da se nalaze podaci o proizvodjaču, broj LOT-a, rok trajanja, spisak sastojaka, upozorenja, način korišćenja, BAR ili QR kod. Ako nešto od toga nedostaje, batalite, verovatno je napravljeno negde u nekoj komšijskoj šupi. Na žalost, domaće berbernice su zatrpane takvim (komšijskim) proizvodima i ako vam vaš lokalni berberin ponudi da probate nešto od toga, dobro pogledajte o čemu se radi. Mnogi će pomisliti - ‘’pa meni Pera frizer godinama maže ulje od onog Laze što ga pravi na gajbi i nije mi ništa’’  - a mi vas pitamo, kome ćete da se požalite kada se nešto desi?
• Čitajte sastojke. Stvari stoje ovako - ako hoćete da imate dobru bradu, morate da je dobro negujete. Za dobru negu vam treba dobar PRIRODNI proizvod, sve što sadrži hemiju nije dobro. To su preparati koje stavljate na lice i zato morate da vodite računa. Niko se nije naučen rodio pa je zato bitno pročitati i proveriti šta odredjeni proizvodi sadrže. Analizirajte spisak sastojaka pre nego što se odlučite za kupovinu nekog proizvoda. Ovo je spisak sastojaka koji su skoro obavezni u dobrim proizvodima za higijenu i negu brade.

 

Pored pomenutih stvari, uvek je dobro pročitati iskustva drugih ljudi. Nije nužno da uvek čitate komentare sa sajtova, do konkretnih informacija se može doći i na druge načine. 

Zašto je i pored svega bolje domaće?

Tu dolazimo do zaključka zbog čega je dobro kupovati kozmetku proizvedenu u Srbiji

1. Ogromna većina proizvodjača (čak i oni divlji) uglavnom koriste sirovine visokog kvaliteta. U Srbiji nema mnogo dobavljača sirovina i oni koji se time bave, većinom uvoze robu iz EU. To je u solidnoj meri garant da će proizvod ličiti na nešto ili da barem neće izazvati iritacije ili neke još veće probleme prilikom korišćenja. Opet, može da bude a i ne mora…
2. Proizvodjači u Srbiji su, zbog sve većeg uskladjivanja sa propisima EU, u prilici da značajno podižu standarde u proizvodnji, što dovodi do sve kvalitetnijih i konkurentnijih proizvoda. Svima je bitno da budu konkurentni na dobrim tržištima, što je razlog zbog kojeg sve više proizvoda ide u drugom smeru, u smeru ka državama EU.
3. Ako kupujete proizvode od domaćeg, legitimnog proizvodjača, uvek možete da ga direktno kontaktirate, raspitate se o proizvodu, načinu na koji se koristi, o potencijalnim problemima oko nekih sastojaka na koje ste možda preosetljivi, itd. Možete to i sa stranim kompanijama, ali ovo je daleko jednostavnije. Pored toga, odgovornost domaćih kompanija prema domaćim kupcima je regulisana sasvim solidnim zakonima koji štite obe strane i regulišu sve eventualne sporove.
4. Postoji velika verovatnoća da ćete domaći proizvod pronaći u nekoj berbernici i biti u situaciji da ga isprobate ili čak dobiti besplatne uzorke od proizvodjača. 
5. Domaći proizvodi ne podležu carinskim i ostalim uvoznim dažbinama, zbog čega su dramatično jeftiniji od uvoznih proizvoda. Isto se odnosi i na troškove poštarine ukoliko kupujete proizvode direktno sa inostranih sajtova.
6. Ako planirate da koristite neke od domaćih proizvoda, velike su šanse da je vaš drugar bradonja već nešto od toga probao. Raspitajte se, poslušajte različita iskustva iz prve ruke, tražite konkretna obrazloženja, sigurno će vam pomoći da sklopite neku sliku. Zapamtite, mnogo su veće šanse da dobijete dobru preporuku od ljudi koji dugo vremena nose bradu nego od nekog novajlije.
7. I na kraju, pokažite i malo patriotizma. Pa mi smo uvek presrećni kad vidimo da je nešto domaće napravljeno po svetskim standardima i rame u rame sa najjačima. Nije bitno iz koje sfere poslovanja, uvek nam se javi neki ponos kada vidimo takav neki proizvod ili brend, kao da je lično naše. I uvek će takav proizvod ili brend biti naš prvi izbor. Pokažite malo vere. Ume i naš čovek da napravi proizvod svetske klase. Budite sigurni u to. Videli smo svojim očima.

U ovom tekstu smo vam dali sasvim dovoljno informacija (verovatno više nego što ćete bilo gde pronaći) a na vama je da izvučete zaključke. Neki će sigurno ostati ravnodušni i nastaviti da kupuju strane preparate i mi tu ništa ne možemo. Svako ima pravo da svoj novac troši onako kako želi. 

Nadamo se samo da će vam ovaj tekst pomoći da svoj novac potrošite na dobru stvar i da budete zadovoljni zbog toga. Nekada se učimo čitajući, nekada na tudjim greškama a nekada na svojim. I to je sve u redu. Važno je da pratite smernice koje smo vam dali i da donosite smislene odluke prilikom izbora kozmetičkih preparata.

Setite se samo da Leviske više nisu najpopularnije farmerice, BlackBarry nije najbolji poslovni telefon, IBM su kupili Kinezi a Pan Am, Pontiac i Sears više ne postoje. Sa druge strane, osam glavnih kozmetičkih proizvodjača u svom vlasništvu ima 201 kozmetički brend. Možda je to i najbolji pokazatelj kako brendovi upravljaju ljudskim životima ali istovremeno i zavise od svojih korisnika. 

 

Što se tiče proizvoda za bradu, u Srbiji se može pronaći sasvim solidan izbor iz domaće radinosti. Pa ako smo toliko moćnih stvari kreirali, zašto ne bismo mogli i kvalitetnu kozmetiku. Mi često kažemo - sto brada, sto ćudi. I zato nije loše da se isproba od svega po malo. Probajte ljudi, pa odlučite sami. Dali smo vam savete, ostalo je na vama. 

Pišite nam kakva su vaša iskustva sa različitim proizvodima. Javite nam se putem društvenih mreža ili na neki od naših email-ova.